БЕЛА ЦРКВА: Удружење „Школа плус - Доситеј Обрадовић” у Белој Цркви постоји већ безмало две деценије.
Да будемо прецизнији, следеће године 28. маја, ова дружина, која је настала као део пољског пројекта организације „Зелени корени демократије”, слави 20 година непрекидног постојања.
- Много значимо нашој локалној средини и препознати смо као организација која се стварно бави децом на креативан и иновативан начин - поносна је председница удружења Јасмина Туртуреа, која ради и као учитељица у овдашњој Основној школи „Доситеј Обрадовић”. - Највише промовишемо културу, толеранцију, заједништво међу нацијама, здраве стилове живота, образовање...
Као првенац таквог приступа у Србији, белоцркванска Школа плус, како је најједноставније сви зову, успехе је низала искључиво волонтерским радом и непресушним ентузијазмом како наставника, тако и самих ђака и њихових родитеља.
- Замисао је била да се праве „родитељи-наставници” организације у школама и да се на „Школа плус” дода још назив своје школе - појашњава Туртуреа. - Тај троугао ученик-родитељ-наставник одлично функционише. Наравно, није обавезно да на активностима присуствују и родитељи, али они искористе да тих сат-два проведу са својм децом у позитивној атмосфери. Могу да кажем да функционишемо као у кошници.
Музика и радост на четири језика
Пре годину дана „Школа плус - Доситеј Обрадовић” основала је хор, први ван редовне школе, и то на иницијативу Националног Савета чешке националне заједнице у Белој Цркви. Окупљају се под именом „Радост”, јер се та реч исто каже и на српском и на чешком језику. Међутим, осим на та два језика, песме изводе и на румунском и енглеском.
Иако је идеја да Школа плус окупља само одличне ђаке, односно даровите и талентоване ученике, то не значи да одбијају и другу децу која желе да им се прикључе.
- Наравно, ми и њима дајемо могућност да се поправе у својој школи и да онда постану стални чланови наше школе - каже насмејана Јасмина, угостивши нас у просторијама Школе плус коју су добили 2005. године од локалне самуправе, као вид једне од бројних подршки. - Овде је много љубави, рада и труда уткано, а имамо и много резултата. Не држимо само унутра активности, идемо и на пешачења, излете, а имамо и успешну прекограничну сарадњу.
Око 80 редовних ђака, распоређених углавном у три групе, друже се двапут недељно на различитим тематским радионицама. Будући да живе у мултунационалној средини, не запостављају ниједан језик којим су окружени, па се тако споразумевају и на српском, чешком, немачком, румунском, мађарском... Такође, ни спорт, рекреација, очување културне баштине и волонтеризам нису изостављени из понуде.
- Некад се теме намећу саме, или их предлажу деца, док радимо и програме које нам прихвати држава, па некад и немамо времена за измишљање нових - додаје наша саговорница. - Осим што радимо са децом и младима, радимо и са одраслима. Гледамо да бар једном месечно имамо предавање на неку актуелну тему. Од септембра смо имали две из области здравственог образовања, „Реци НЕ пушењу” и „Како правилно прати руке”.
Л. Радловачки