Након успешне имплементације великог еколошког пројекта из програма ЦБЦ ИПА Румунија - Србија, са партнером ГЕЦ Нера из Оравице, чланови Школе плус наставили су редовно да организују алтернативни мониторниг животне средине приобаља реке Дунав из Тачке информисања у Старој Паланци, за општине Бела Црква и Велико Градиште. Наши Еколошки агенти редовно врше праћења загађења насталог из рудника Молдомин у Румунији где постоји проблем неадекватно санираног јаловишта које угрожава здравље и живот становника са румунске а такође и са српске стране.
У циљу праве информисаности становништва овог региона преносимо и ово
радио саопштење путем блога Школе плус:
Апокалипса -
данас...
Апокалипса - данас у клисурском
подунављу, односно ђердапско - панонском сливу Дунава кроз Србију.
Тако би се сажето могло проценити стање
животне средине са наведених географских простора. Није то од јуче, нити од пре
неколико месеци, али је зато последњих дана достигло апокалиптичке размере, јер
je рударски отпад, са 120
хектара незаштићених рударских депонија у старомолдавском приобаљу Дунава, разношен сваким иоле јачим
ветром, сатрo за претходних шест година од
када је рударска експлоатација у Новој Молдави затворила своје погоне, око 1800
хектара пољопривредног земљишта у левом приобаљу велике реке, што опет упућује
на чињеницу да се је исто толико приватних власника клисурских ораница нашло на
ивици екзистанције. Сручњаци еколози опет процењују да честице тешких метала и
сваколиких отровних твари које ветар бар једном месечно разноси са незаштићених
рударских јаловишта у старомолдавском атару, загорчавају живот и трују око
десетак хиљада особа у градским, приградским и сеоским насељима са некада
питомих и богомданих простора Дунавске клисуре, а да је на десној обали Дунава,
од Голупца до Старе Паланке, тренутно трајно загађено око 12 хиљада хектара
пољопривредног земљишта, због чега је на ивици економске издржљивости данас
преко 4000 домаћинстава у атару голубачке, великоградиштанске и белоцркванске
општине, од чијег привређивања зависи свакодневни живот троструко већег броја
особа.
Овакво стање животне средине,
у наведеним деловима подунавља, било је предмет анализе, које су Група за еколошку сарадњу ''Нера''
из Румуније, Школа плус из
Србије и неке друге невладине
организације са обе стране Дунава, током свих ових година обављале, а упозорења
упућена надлежним државним факторима у Србији и Румунији осталa су, најчешће, само ''вапај
жедних у пустињи'', баш као што су ''вапај у пустињи'' били и сви досадашњи
написи и упозорења медија са подручја овог дела банатског поднебља и шире.
Због наведеног, а и због оне
наше пословичне ''Бриго моја пређи на другога'' житељи Дунавске клисуре сумњају
у ефикасност крајње изнуђене интервенције групе карашсеверинских
парламентараца, који су, због притиска јавности, у највишем законодавном телу
румунске власти, минулих дана, поднели амандаман на Буџет Владе, којим би се
ова обавезала да извесна финансијска средства издвоји за санацију најопаснијих
загађивача животне средине у најугроженијем делу брдско-планинског округа, са
крајњег југозапада Румуније и заједничком делу Дунава две суседне земље.