Промовисање активне едукације у домену наталитетне политике

У процес подстицања дечјег стваралаштва треба да буду  укључене све генерације, од најмлађих, па до оних најстаријих. Школа плус је у оквиру програма “Родна равноправност као део свакодневног живота”, подржаном од стране Завода за равноправност полова АПВ, понудила свим генерацијама неку нову, активну едукацију у домену наталитетне политике.

На радионицама су учествовала деца, млади, њихови родитељи, деке, баке и просветни радници.У веома динамичном и позитивном окружењу, скренута је пажња да равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, као и  учешће и равномерну заступљеност жена и мушкараца у свим сегментима друштвеног живота. Млади су се оснажили да развијају личне способности, да не деле послове на мушке и женске, као и да треба да стварају амбијент једнаких могућности и културе равноправности. Наш допринос се огледа у томе да се превазиђу стереотипи, да се мења перцепција о улози жена али и о равноправној улози мушкарца у гајењу детета. Учесници пројекта биће обучени да своја знања преносе другима, а посебан акценат ставили смо  на едуковање лидера који сутра могу бити предлагачи и покретачи конкретних акција, и дати свој допринос решавању конкретних проблема.

Залажемо се за политику једнаких могућности и преносимо тај став на млада поколења.Када схватимо да само друштво у којем сви имају једнака права може да се развија и иде напред, тада ће нам свима бити боље.

Projektni tim u akciji

Propagandne aktivnosti projektnog tima u okviru projekta: Rodna ravnopravnost – deo svakodnevnog života, podržanom od strane Zavoda za ravnopravnost polova bile su veoma raznovrsne i kreativne. U tome su nam puno pomogli naši mediji i saradnici Škole plus koji ažuriraju sajtove i Blogove kako svojih izdavačkih kuća, tako i različitih organizacija i privatnih lica. Na taj način smo se potrudili da najlakše dopremo do svih slojeva stanovništva, pored neposrednih i ličnih kontakata. Takav uticaj na javno mnjenje davalo je rezultate, jer smo putem medija, štampanog materijala i javnom promocijom projekta uspeli da damo doprinos u rušenju predrasuda i stereotipima o rodnim ulogama u društvu. Takođe smo istakli značaj uloge oca u podizanju deteta i na taj način mišljenja smo da će koristi od realizacije našeg projkta imati ne samo direktni i indirektni učesnici, već i članovi njihovih porodica kao i cela lokalna zajednica.

Kako poboljšati društveni položaj porodice

Aktivno radeći na implementiranju programa : Rodna ravopravnost – deo svakodnevnog života, podržanom od strane Zavoda za ravnopravnost polova APV, održana je javna tribina i niz radionica, kako bi se proširio broj učesnika procesa edukacije o populacionim pitanjima, van sistema obrazovanja i vaspitanja. Program je kreiran na način koji podstiče aktivne oblike nastave. Bile su obuhvaćene kako radionice, tako i tematske diskusije, a sve to praćeno je savremenim edukativnim materijalom. Koristio se video materijal a izrađena je i tematska PP prezentacija. Projektni tim je ceo program dobro analizirao i odredio način i dinamiku svih predviđenih aktivnosti.

Promovisali smo aktivan i nov odnos prema edukaciji u domenu natalitetne politike kao i podržavanje međugeneracijske i intergeneracijske solidarnosti.

Upoznajmo tradicionalni Masopust

Škola plus realizuje projekat “Upoznajmo tradicionalni Masopust” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

U okviru realizacije projekta održane su radionice:

- Tradicionalne manifestacije i običaji Čeha,

- Tradicionalni Masopust,

- Savremena prezentacija češkog kulturnog blaga;

Realizacija ovog projekta će motivisati i podstaći mlade pripadnike češke zajednice da prepoznaju svoje kulturno nasleđe i da nastave negovanje jezika i kulture Čeha. Pojam kulturne različirosti biće im predstavljen ne kao mana već kao velika prednost. Očekujemo da će realizacija projekta podstaći i druge institucije u široj zajednici da se pozabave pitanjem zaštite i očuvanja nematerijalne kulturne baštine. Mladi će biti upoznati sa činjenicama zahvajući kojima je relativno malobrojna češka populacija u uslovima gotovo dve stotine godine duge dislociranosti od matice zemlje – ipak zadržala svoj češki kulturni identitet.

Važnost negovanja usmene tradicije kao dela nematerijalnog nasleđa veoma je važna za malobrojnu češku zajednicu u Srbiji. Projekat je usmeren pripadnicima češke zajednice kako bi lakše prepoznali deo svog nematerijalnog kulturnog nasleđa i pripremili svoje predloge za upis na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

Podizanje svesti o tome da nematerijalno nasleđe nosi osećaj kontinuiteta te da on čini skup znanja koji se neprekidno menja kako teče život. On je dinamičan, nikada statičan. Kada se jednom skup znanja zanemari, samim tim se zapostavlja i sam pojam nematerijalnog nasleđa. U tom smislu zaštita nematerijalnog kulturnog nasleđa ne bi trebalo da bude shvaćena kao njegovo čuvanje u smislu održavanja nasleđa nepromenjenim. Zaštita bi trebalo u svakom slučaju da obezbedi dinamiku nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Radi se o jedinstvenom nasledju u živoj tradiciji kome preti opasnost od nestajanja.

Родна равноправност као наша предност

Школа плус је организација која се годинама бави едукацијом у сарадњи са локалном самоуправом, многобројним пријатељима Школе плус и партнерским организацијама.

Чланови Школе плус наставили су имплементацију програма под називом: Родна равноправност - део свакодневног живота, усмерен на отклањање дискриминације и рушења предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву а подржан од стране Завода за родну равноправност АПВ.

Како бисмо наставили  да анимирамо друге субјекте, пре свега локалну самоуправу, у смислу подршке за продужење реализације овог пројекта и бављења проблематиком социјалног укључења, окупили смо заинтересоване партнере и кориснике. У жељи да отклонимо дискриминације и рушења предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву, одржали смо информативни састанак. Присустнима смо ставили акценат на феномен недовољног рађања деце, као и на значајну улогу очева.  Истицање значаја улоге оца у подизању детета, промовисање очинства и његовог значаја за лични идентитет, стварањем повољније климе према очевима у друштву, желимо да остваримо кроз предложене радионице.

Школа плус, као организација која се већ 20 година бави едукацијом, односно подизања образовног нивоа сматра да својим ангажовањем на локалном нивоу може дати допринос кроз едукацију деце и њихових родитеља у домену пронаталитетне политике.

Учесници пројекта биће обучени да своја знања преносе другима а посебан акценат ставиће се на едуковање лидера који сутра могу бити предлагачи и покретачи конкретних акција и дати свој допринос решавању конкретних проблема. 

Оваква врста едукације није до сада постојала  у локалној средини  те процењујемо да ће за њих бити заинтересовани многи корисници.

У вези са за  Стратегијом за подстицање рађања Школа плус је проценила да може дати свој допринос у делу:

- рушења предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву и

- истицање значаја улоге оца у подизању детета кроз промовисање очинства (снижавања психолошке цене родитељства);

Укључивањем Школе плус у едукацију остварило би се проширивање учесника процеса едукације о популационим питањима ван система образовања и васпитања.

Упознали смо заинтересоване да смо у нашем дугогодишњем раду са децом и омладином констатовали  да су мајке углавном те које се активно укључују у рад Школе плус, сарађују са децом и подстичу њихову креативност. Овога пута одлучили смо да циљна група осим деце буду и њихови очеви који до сада нису имали прилике да активно учествују у нашим програмима. На тај начин даћемо свој допринос промени ставова о родитељству и промовисању очинства.

Започете припремне активности на пројекту: Рушење предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву

 

Чланови Школе плус започели су реализацију програма под називом: Родна равноправност - део свакодневног живота, усмерен на отклањањe дискриминације и рушења предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву а подржан од стране Завода за родну равноправност АПВ.

Програм је  креиран на начин који подстиче активне облике наставе (радионице, тематске дискусије...) и праћен је савременим едукативним материјалом. Основни проблем који желимо да решимо је промена ставова према родитељству те промена начина планирања породице. Родитељство је у Србији претежно изједначено са материнством што подразумева огромно ангажовање и исцрпљивање жена, мајки за своје ближње, за децу, супруга, домаћинство.. Према томе, једна од стратегија да се подстакне више рађања јесте и смањење психолошке цене детета, односно креирање погодне климе за одлуку о рађању наредног детета.

Пројектни тим је усагласио приоритете и циљеве програма, а то су:

- Рушење предрасуда и стереотипа о родним улогама у друштву;

- Повећање учешћа и социјалне укључености очева у процес едукације своје деце;

- Афирмацију и коришћење вештина и енергије оца у одгајању деце;

- Промовисање активног, новог односа према едукацији у домену  наталитетне политике;

- Промовисање и подржавање међугенерацијске и интергенерацијске солидарности;

- Побољшање друштвеног положаја  породице кроз сарадњу са невладиним и волонтерским организацијама као и локалном заједницом.

Припремне радње за имплементацију пројекта имале су главни циљ, а то је да ће учесници пројекта бити обучени да своја знања преносе другима а посебан акценат ставиће се на едуковање лидера, који сутра могу бити предлагачи и покретачи конкретних акција и дати свој допринос у решавању конкретних проблема.

 

Unapređivanje prava nacionalnih manjina

U nastavku realizacije projekta pod nazivom : „ Očuvanje, prenošenje znanja i prezentacija običaja Masopust kod Čeha“ podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice APV, nastavili smo sa negovanjem i prezentacijom nematerijalnog kulturnog nasleđa Čeha u Južnom Banatu.

 

U običaj Masopust podjednako su uključeni i muškarci i žene. Značajna uloga žena u češkim porodicama smatra se "kulturnom  normom" kod Čeha. U tom smislu, kroz radionice uključili smo  dovoljan broj učesnika koji je prikazao značajno različite društveno - ekonomske situacije i identitete koji postoje u okviru češke zajednice. Pokušali smo i uspeli da istražimo razlike između uloga žena i muškaraca u prenošenju češke tradicije i odgovornosti koje imaju, njihovih različitih potreba, ograničenja i mogućnosti.

 

Ciljevi realizacije projekta su:

 

- Obezbeđivanje uslova za ostvarivanje i zaštitu kulturnog identiteta Čeha u Republici Srbiji:

 

- Omogućavanje uslova za ravnomeran kulturni razvoj u Republici Srbiji i decentralizaciju kulture;

 

-  Podsticanje mladih  da razmišljaju o postojanju drugačijih kultura i tradicije,

 

-  Skretanje pažnje javnosti na potrebu zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa.

 

 

Opština Bela Crkva je jedina opština u Srbiji gde je češki jezik u službenoj upotrebi, ali se ova prednost ne koristi dovoljno.

 

Projekat je na ovaj način obezbedio neposredan pozitivan uticaj na učesnike u prihvatanju i uvažavanju različitosti kao vrednosti Vojvodine i stvaranje dugoročno pozitivnog stava prema dobrim međunacionalnim odnosima, kroz izgradnju poverenja prema drugačijima od sebe.

 

Величанствени Дунав, моћна река која спаја цивилизације

Од Шварцвалда до Румуније, Дунав (дугачак 2.850 км) протиче кроз неколико централноевропских главних градова пре него што се улије у Црно море попримајући карактеристике народа кроз чија станишта пролази

У складу са главним циљем програма Школе плус Наш лепи плави Дунав - унапређивање односа младих према заштити животне средине и одрживом развоју, реализована је креативна радионица под називом: Туристички потенцијали Дунава и приобаља, пловила на Дунаву. Била је то изузетна прилика да се млади, кроз имплементацију пројекта Наш лепи плави Дунав који је подржан од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину подсете наше посете обалама Дунава и многих потенцијала које он нуди као туристичку могућност. У веселој и позитивној атмосфери, уз неке њихове нове идеје изградили смо нов однос према заштити животне средине. Стваралачка радионица подразумевала је израду пловила од глине, која је додала нову природну компоненту и створила нов начин размишљања о туристичком потенцијалу наше величанствене, међународне реке Дунав. Потврдили смо да је Дунав река која спаја народе и градове, да је Дунав река са више лица и нијанси боја и да јој управо та чињеница омогућава да поприма карактеристике народа кроз чија станишта пролази.

Искористили смо ову занимљиву активност и да оценимо пројекат као веома значајан и успешан. У прилог томе говори и велика заинтересованост младих да учествују на свим нашим активностима, поспешивање комуникације, дружење и правилно коришћење слободног времена. Велики број активности презентован је у локалним медијима и на друштвеним мрежама, те су на тај начин млади из руралне средине добили могућност да промовишу културу дружења, активног стварања и развој капацитета за учешће на пољу заштите животне средине, посебно у заштићеним подручјима, што је и приоритет Националне стратегије за младе 2015 – 2025.г.

Предности подунавских земаља

У складу са предложеном динамиком пројектних активности у току имплементирања програма под називом “Наш лепи плави Дунав”, подржаном од стране Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, одржали смо још једну интерактивну радионицу. Креативна радионица под називом: Дунав – заставе подунавских земаља имала је за циљ промену  система  вредности одрживог развоја и  тиме заштита локалне средине од деградације. Деца и млади су након одгледане презентације и  едукације о европским принципима заштите животне средине, имали прилику да схвате значај дунавског тока кроз нашу земљу, и да дају своје идеје о томе како се можем повезати са тим земљама. Подржали смо идеју неколицине младих да кроз прављење заставе свих тих подунавских земаља најлакше можемо запамтити које су то земље ако нацртамо њихове заставе. 

Добре идеје су увек добро дошле а креативност младих је дошла до изражаја. На тај начин развијамо капацитета младих за активно учешће у руралним и неразвијеним срединама и на заштићеним подручјима.