У оквиру пројекта Школе плус подржаног од стране Министарства кутуре Републике Србије под називом “Дугмеџије – спој традиције са примењеном уметношћу” започете су креативне радионице.
Учесницима пројекта подељен је радни материјал и одржано интересантно предавање о историјату овог заната.
Стари занат за израду дугмади обухвата различите технике и материјале који се користе за ручно прављење дугмади. Учесници пројекта су упознати са неколико традиционалних метода и материјала који су се користили у прошлости и то:
- Дрво: Дрвена дугмад су се правила ручно резбарењем или обликовањем комадића дрвета. Различите врсте дрвета су коришћене због својих специфичних карактеристика, боје и текстуре.
- Кост и рог: Дугмад су се такође правила од животињске кости или рога. Ови материјали су се лако обликовали и полирали, дајући дугмади сјајан изглед.
- Седеф: Седеф, унутрашњи слој шкољки, користио се за израду луксузних дугмади. Дугмад од седефа била су цењена због своје сјајне и рефлектујуће површине.
- Стакло: Стаклена дугмад су се производила у разним бојама и облицима. Ручно прављење стаклених дугмади захтевало је вештину и прецизност.
- Тканина и нитне: Дугмад се могла израђивати и од тканине, често омотавањем нити око калупа или помоћу технике везивања.
- Метал: Метална дугмад су била популарна због своје трајности и елеганције. Ливење метала и гравирање били су уобичајени процеси за израду ових дугмади.
Занатлије које су се бавиле израдом дугмади користиле су различите алате и технике, а многе од тих метода су се преносиле с генерације на генерацију. Данас, иако је масовна производња преузела многе аспекте израде дугмади, постоје занатлије и ентузијасти који се и даље баве овим старим занатом, чувајући традицију и вештине својих предака.
Пројекат је конципиран тако да подстиче истраживачки рад и креативно мишљење, кроз предавања, креативне радионице и изложбу. Ради се, наиме, о популарузацији старог, готово заборављеног заната и његовог приближавања млађим генерацијама.
